Svanuo je i Uskrs 2021. Bogami ovaj Uskrs ćemo pamtiti po Koroni i mojoj bolesti. Nimalo zgodno, nimalo naivno.Moj drugi dan borbe. Krenula sam u kupatilo. Hodam polako jer mi se mišići toliko tresu da uopšte nisam sigurna na naogama. U ruci mi je pumpica sa sredstvom za dezinfekciju. Išpricala sam se pre nego što sam izašla iz sobe i špricam kud god prolazim. Što je sigurno, sigurno. Nisu mi još potvrdili Koronu ali mislim da je to to. Ovako se ne oseća nešto drugo. Temperatura mi je 38°C - 38,5°C.
Ulazim u kuhinju, na stolu samo činija sa jajima. Naravno ništa drugo nisam stigla da spremim. Ovaj Uskrs tako. Vraćam se u sobu i opet sam u krevetu. Nisam sposobna da držim oči otvorene. Nije dobro, sigurno je Korona. Treba izdržati do sutra. Treba, znam i ja da treba ali kako. Kako god mi temperatura skoči tako su bolovi sve jači i duži. Čujem samu sebe kako ječim. Bože, dal´ je ovo normalno.
Temperatura mi je u rasponu od 37,5 - 39,5°C. Svaki pad temperature mi donosi olakšanje i uspem da zaspem. Svaki rast temperature donosi bolove, nesvesno kukanje ( strašno je kad čujete sami sebe kako ječite a ne možete da se suzdržite), nemoć, mučninu... Nisam mogla ni vodu da pijem. Kuvaju mi čajeve na litre, ne vredi ništa ne ide i ne ide. Ceo dan sam u borbi sa sobom i temperaturom.
Jedina svetla tačka u danu je odlazak do kupatila. Dezinfikujem se u sobi pre nego što izađem. Krećem sa flašicom do kupatila kao Kalamiti Džejn i špricam za sobom gde god prođem. U jednom trenutku sam sama sebi zaličila na mladu kad izlazi posle venčanja a srećni svatovi je "gađaju" pirinčem, laticama ruža ili konfetama. Eto ja sam se "gađala" dezinfekcionim sredstvom svaki put kad sam izlazila iz sobe.
Stiže i noć. Stanje ništa mnogo promenjeno. Temperatura ista, varijacija na temu ista, ja još gora a noć čini mi se najgora i najduža. Ujutru idem u Kovid ambulantu. Nek mi je sa srećom.
Нема коментара:
Постави коментар