Oko 5 sati je. Temperatura jenjava sad je 37.5°C, uspela sam da zaspem. Zakazan mi je pregled u 11h. Imam vremena taman malo da se odmorim. osećam da mi nije dobro, i dok ležim vrti mi se u glavi. Imam utisak kao da propadam kroz krevet ali bar me manje boli. Razmišljam kako ću do Kovid ambulante. Biće čupavo. Još ako bude gužva....
Ustajem jedva, tuširanje ne mogu ni da vam opišem koliko je bilo urnebesno ali je trajaloooo i trajalooo lupali su mi par puta na vrata da vide dal´ sam dobro. Uspela sam da se iskobeljam iz kupatila nekako. Sedam u kola i čini mi se da mi je bolje. Da dobila sam neko ulje koje sam namazala posle tuširanja i čini mi se da je odradilo. Manje me boli nego pre tuširanja. OOO pa ovo će biti jedna divna žurka.
Stižemo u Kovid, jedva sam se odvukla sa parkinga do ambulante. Bože ko da imam olovo u nogama. Čini mi se da hodanje trajeee i traajeee. A ne znam dal ima možda stotinak metara od parkinga do ulaza. Ulazim i javljam se na šalter. Ljubazna neka deca rade, svaka im čast. U onim skafanderima i maskama ko svemirci ali rade svoj posao kao sat. Gužva je moram da čeka. Pa dobro, šta sad ako treba da se čeka onda da se čeka.
Sedim na stolici i razmišljam koliko sam puta bila u centru zaraze koronom i nisam imala nikakve simptome ili možda jesam ali nisam obratila pažnju na njih. Verovatno mi je ovo lepo spakovala zato što nisam htela da slušam. Razmišljam i o tome koliko sam puta imala simptome koje sam ignorisala jer su isti kao i moji alergijski simptomi. Svašta mi se vrzma po glavi. Onda se setim i mog osipa koji sam imala tri nedelje ranije. Koprivnjača koja mi je izašla samo na levoj strani tela, svrbela do besvesti i počela da prolazi posle tri dana i onda počela da prelazi na desnu. Znači bukvalno mi je ušla kroz levu ruku, celu levu stranu i krenulo na desnu da bi izašlo na desnoj nozi. Lepo je napravila čitav krug po celom telu i otišla. U isto vreme mi je i mlađa ćerka imala isti osip. U stvari ona je došla sa osipom iz Novog Sada. Nismo išli kod lekara opet zbog mog zaključka da nam je to alergija. Velika greška a objasniću vam kasnije zbog čega.
Dočekah i svoj red. Uđem doktorka me ispregleda postavi gomilu pitanja prepiše lekove, pošalje u laboratoriju i pošalje me kući. ODem da izvadim krv i urade mi i brzi test. NAravno pozitivna na treptaj oka. Čini mi se da samo što je spustila na tester da je pocrvenelo. Ok za sad znam da sam pozitivna, popodne rezultati krvi. Stižemo kući i kreću pozivi. Naravno mama mi drži predavanje kako se uopšte ne čuvam, ne jedem redovno kako treba, idem svukuda ne razmišljam o sebi, ne pitam da li je neko imao Koronu ili nije idem i radim.... Majka šta ćeš to joj je posao. Ceo život brine i popuje, takva sam i sama samo što ja svojoj deci kažem : " Šta ćete ja sam vam mama, vaša sam i da sam najgora i morate da me trpite a dal` ćete me poslušati to je na vama :)".
Osećala sam se bolje kad sam stigla kući e ajd sad da pokušam da jedem nešto. Jedno kuvano jaje i par komada bele slanine koju inače jedem redovno, "stiropor" kako moja deca kažu ( pirinčane galete). To je bio pokušaj. Pojela sam možda i jedva pola. Čaj popila, hvala Bogu bar nešto mogu. Pronađem neki film na laptopu čisto da ubijem vreme. Stižu i rezultati iz laboratorije. Žmurim dok otvaram presavijen papir. pogledam i počnem da se smejem. Pa nije mi ništa. Sve je uredno čak i CRP. Dobro, stigli i neki kineski lekovi treba da pijem 8 ujutru i 8 uveče prvi dan. plus sve one suplemente, midol, febricet i alfa d3. Puna šaka lekova. Dobro krećemo sad konkretno u avanturu. Konrola u petak. Dobro mi je danas izdržaće se.
Ljudi moji. što se više bližilo veče to je meni bivalo sve gore i gore. Džabe i lekovi i limun, bagrem i sve ostalo za skidanje temperature čak mi ni ono ulje nije mnogo pomagalo. Ublaži mi bolove za kratak period i onda kreće sve iz početka. Opet buncam, ječim, plačem imam halucinacije i lucidne snove. Temperatura 39,5°C, ne pada a bol ne prestaje. Kažu da su porođajni bolovi najači bol koje ljudsko telo može da podnese. Ja sam se porađala dva puta i oba puta nije baš bilo lako ali ovo, mogu vam reći nije ni blizu tih bolova. Stvar je u tome što su oni konstantni, jenjavaju samo sa padom temperature i to samo donekle. Bol je konstantan. Mnogo čega se i ne sećam. Jednostavno imam crne rupe za neke dane i noći. Kad sam otišla na poslednju kontrolu tek sam onda skontala da sam ušla u treću nedelju bolesti. Bože gde sam izgubila sve te dane? Pa to je pola meseca već prošlo, pa kad gde se delo vreme?
Noć prolazi luda kao i prethodne. Varijacija na temu i mrtvilo u talasima. Opet sam u bunilu i opet cviljenje, plakanje.... Valjda ću dočekati jutro !?
Нема коментара:
Постави коментар