Uspela sam da odspavam par sati ali u neznanju. Ustajem i jutarnja rutina kreće. Bauljanje do kupatila, ostanak tamo do prekosutra ( nikad izaći) i vraćanje u sobu. Stil Kalamiti Džejn mi je postao drugo ja. Čini mi se da mi je kao bolje. Mada do sada mi se pokazalo da to moje "čini mi se" nema veze sa životom. Ipak ovaj put odlučujem da to "čini mi se " izignorišem bez trunke žaljenja. Upadam u krevet zadihana kao da sam trčala šprint od 100m. Na jednom takvom šprintu sam istegla ligamente i završila sa svojom sportskom karijerom. Kad je neko debil pa trenira 5 sportova odjednom. Šta ću uvek sam imala energije za petoro najmanje.
Ležim u krevetu malo šuckam po lap topu, malo instagram, fejs, telefonski pozivi....Jela ništa, popila dva čaja i nešto one "šta su joj uradili" vode. Oči me bole sporadično. Verovatno kad preteram sa ekranom i svetlom sa ekrana. Zaboli me "mali mozak" i konstantno imam pritisak u jednoj polovini glave. Moja migrena na sve ovo. E pa lepo dobro došla i ti da me mučiš.
Najbolje se osećam kad ležim. pokušala sam da sedim malo duže ali sve duže od par minuta uzrokuje bolove u leđima. Kao da mi se celo telo raspada, onda kad legnem osetim kako se polako sastavljam. Čudna su to osećanja. Još kad osluškujete svoje telo non stop a ne prepoznajete simptome i ono što se dešava. Sve je nelogično i ni blizu onog što sam do sada naučila o svom telu a naučila sam mnogo toga baš zbog tih mojih migrena i alergija. Sad će i Korona da me nauči mnogo čemu.
Prvo što sam naučila ovog puta je da se ne vrti svet oko mene i da koliko god sam potrebna negde ako meni nije dobro imaće ko da pomogne. Znači nisam nezamenjiva. Tačno je da me niko nije zvao da mu nije trebalo i da mu bude lakše ali isto tako ako me nema par dana neće nikom biti loše zbog toga. Vreme teče dalje, ništa nije stalo i sunce svako jutro izlazi i svako veče zalazi i ako ga ne primetite ono zbog toga nije nestalo.
Drugo što sam naučila je na sam dan Uskrsa. Nije mi dobro, nisam spremila sve ali ima nekog ko će to uraditi umesto mene i isto tako dobro kao ja. Hvala Bogu imam ih dve. Jesu bile jako zabrinute i uplašene zbog mog stanja i znam da su me slušale po celu noć, videla sam to po njihovim pogledima ali su bile na visini zadatka. Maska, rukavice nisu ulazile u sobu i odmah dezinfikovale sve čim Kalamiti Džejn prođe svoju rutu.
Treće što sam naučila i shvatila do sada je da ima onih kojima je stvarno stalo da čuju kako sam i hvala im na toj podršci svih ovih dana. Oni su mi pokazali da vredim kao čovek. Često to zaboravljam ali sada znam.
Dan završavam kao i dosadašnje. Ide noć ide ludilo... Opet haos do 5h ujutru...
Нема коментара:
Постави коментар