Opet je 5 sati. Temperatura je 37,3°C, bolovi manji i uspevam da zaspem konačno. Budim se posle par sati i čini mi se da sam dobro. Krećem u kupatilo u stilu Kalamiti Džejn sa dezinfekcionim sredstvom u ruci. Samo sam mislila da mogu. Napravila sam par koraka i počelo je da mi se vrti u glavi. Naslanjam se na zid i sačekam malo. Kolena mi klecaju kao da imam sto godina. Tuširanje je ovaj put trajalo onoliko dugo pa plus jš toliko. Malo mi je lakše. Bar mi se tako čini.
Imam utisak da bih možda mogla nešto da radim. Možda da heklam malo!? Ahaaa... Možda al` malo sutra ili možda prekosutra. Ne mogu iglu da držim u ruci kako treba. Prsti ne slušaju nikako. Pa dobro krenem da legnem i preseče me bol u leđima. Najstrašniji što bi rekla Milena bratoubilački. Ali neee... to nije išijas, kostobolja ili nešto slično. Mišići na leđima me ubiše samo od to malo sedenja. A ne, devojko, ženo šta god da si, aj ti lepo lezi i mani se gluposti.
Naravno telo jedva dočekalo da legnem. Ne može i ne sluša nismo sinhronizovani nikako. To što bih ja i što mislim da mogu moje telo ne može da izvede, danas smo totalno dva različita sveta. Počinju da me bole oči. Smeta mi svetlo. Najbolje se osećam kad je mrak i kad ima tek malo svetla odnekud. Počinje i glava da me boli tj. sinusi. E mašala još mi samo to treba. Ako i oni krenu sad onda sam nadrljala skroz.
Ležim sa zatvorenim očima ceo dan, pokušala da jedem, ne ide, gora situacija nego juče. Dobro onda mi ostaje samo čaj. Još uvek ga mogu. Voda onako, ali ima čudan ukus, nešto gorko, slano.... Dobro četvrti dan je preživeću niko još nije umro od toga što nije jeo par dana. A i mogla bi koju kilu da skinem neće da mi škodi. U poverenju da vam kažem već sam vidno skinula dosta kg. Temperatura i virus su odradili svoje za samo prva dva dana sad je već ono ko normalno da ustajem sa kojom kilom manje.
Primiče se veče i moja temperatura i bolovi se pojačavaju. Imam utisak da se povremeno obeznanim totalno pa opet dođem sebi. Redovno imam te blok aut varijante. Valjda se telo tako samo brani od bola. Pokušavam da neđem najbolji položaj za ležanje ali ne ide. KAko god da se namestim posle par minuta kreće sve ispočetka. Na kraju uspem da nađem neki uvrnut položaj gde su mi kolena na jednoj strani a ramena na drugoj. Ne pitajte kako sam došla do toga ali mi je taj uvrnut položaj malo ponogao tu noć. Verovatno sam izgledala kao ona rečenica " Baška glava, baška ruka, baška noga"...
Pregrmeh i tu noć, opet spavanje i pad temperature u 5h ujutru.
Нема коментара:
Постави коментар